Izvinjenje i pomirenje
Iz perspektive primenjene pozitivne psihologije efikasno izvinjenje je ključno za pomirenje i istraživači u ovoj oblasti daju smernice kako da dođemo do pomirenja.
11
May
Author Archives: Pozitivna psihologija
03
May
Poreklo pojma sreće
Ljudska sreća je dugo shvatana kao nešto što se teško ili uopšte ne može postići. Ljudi su čak verovali da je nekima suđeno da budu srećni ili nesrećni i da oni sami ne mogu ništa da učine povodom toga. Mišljenje da je sreću veoma teško ili nemoguće dostići je ljude ostavljalo pasivnim i sa osećanjem nemoći da promene svoj život.
03
May
Ljubaznost i pozitivna psihologija
Ljubaznost i pozitivna psihologija čine neraskidivu vezu. Ljubaznost je, kao tema, nešto što se uči i provežbava, deo svakog kursa u oblasti pozitivne psihologije. Ljubaznost nas nedvosmisleno čini srećnijima, utiče na naše psihofizičko blagostanje i podržava naše samopoštovanje.
02
May
Društvena povezanost i pozitivna psihologija
Razmislimo na trenutak o različitim naučnim granama (istorija, antropologija, sociologija…) koje proučavaju ko smo mi danas i do kog stepena razvoja smo došli, misleći na ljudsku cvilizaciju. Ono što je prilično upečatljivo je da je glavna karakteristika celog našeg razvoja, možemo da kažemo definišuća, naša društvena priroda, naše udruživanje radi napretka.
30
Mar
Emotivna stabilnost
Emotivna stabilnost se odnosi na to da nismo mnogo poljuljani okolnostima i dešavanjima u spoljašnjoj sredini, tuđim reakcijama na nas, kritikama, neprihvatanjima, omalovažavanjima, već da imamo unutrašnju stabilnost, sigurnost, osećaj vrednosti i sposobnost samoumiravanja.
28
Mar
Saosećanje
Saosećanje, empatija, sposobnost da se udubimo u tuđe psihičko stanje, da ga razumemo, bez vrednovanja i suđenja, predstavlja jedno od glavnih obeležja pozitivne psihologije, koučinga, psihoterapije, dobrih međuljudskih odnosa, sreće i blagostanja.
28
Mar
Dobri međuljudski odnosi su put do sreće
Dobri međuljudski odnosi su put do sreće – tako govore rezultati brojnih istraživanja iz oblasti pozitivne psihologije. Međutim, verujem da se neki ljudi, posebno oni koji su introvertnijeg tipa, ili oni koji su bili kroz odnose s ljudima povređeni i razočarani, ne bi sasvim složili s ovom izjavom.