Bezuslovno prihvatanje sebe
Iako nismo uvek sasvim zadovoljni sobom, da bismo bili srećni, potrebno nam je da razvijemo sposobnost i umeće za bezuslovno prihvatanje sebe.
Bezuslovno prihvatanje sebe ne znači da odustanemo od važnih ciljeva i ličnog razvoja. Naprotiv, bezuslovno prihvatanje sebe je prvi i nužan korak za dalji psihološki razvitak i sreću.
Ako pokušamo da zamislimo našu ličnost u celini, trebaće nam dosta vremena da se setimo svih onih pozitivnih i negativnih osobina koje je boje. One koje su nam najbitnije, biće one kojih ćemo se najpre setiti. Ljudi koji naginju pesimizmu, verovatno će se prvo setiti svojih mana. I obratno, optimističnije osobe, setiće se najpre svojih vrlina. No, cilj nam nije da vidimo da li je neko više pesimističan ili optimističan, već da uvidimo našu celovitost. Bezuslovno prihvatanje sebe znači upravo prihvatanje naše celovite osobenosti. Celina je često simbolički predstavljena krugom ili mandalom. Psiholozi za zrelu osobu kažu da je zaokružena. Identitet se, često, vizuelno predstavlja kružnim oblikom.
Možete li, zarad vežbe za bezuslovno prihvatanje sebe, sebe da zamislimo kao krug? Još praktičnije bi bilo da na listu papira nacrtate krug koji će simbolički predstavljati vašu ličnost. Zatim, u iscrtani krug, počnite da upisujete osobine koje vas karakreterišu. Budući da je krug celina, nemojte je deliti, praviti kolone ili pokušavati da na jednoj strani upisujete pozitivne, a na drugoj, negativne osobine ličnosti. Upisujte ih u nacrtanu kružnicu onako kako vam spontano dolaze. Zamislite kako biste sebe najiskrenije predstavili osobi od poverenja i spisak osobina će se širiti. Nijedna nije manje važna, nijedna nije “glupa”. Sve vaše osobine su jednako vredne jer su delovi vaše ličnosti. Stoga, sve one zaslužuju da se nađu u krugu koji će vas, na konkretan i vizuelan način, naučiti vežbi za bezuslovno prihvatanje sebe.
Kada vam ponestane ideja i popunite krug osobinama kojih ste se setili, obratite pažnju na to da li ima više pozitivnih ili negativnih osobina. Većina, i ne znajući, sebe doživljava kao osobu sa više pozitivnih nego negativnih osobina. Deo ljudi ima jednak broj poželjnih i nepoželjnih osobina, dok ima i onih koji u krug upišu veći broj mana od broja vrlina. Takvih ljudi, zapravo, ima najmanje. Međutim, bezuslovno prihvatanje sebe se ne odnosi čak ni na odnos upisanih vrlina i mana. Bezuslovno prihvatanje sebe se odnosi na celovit uvid u bogatstvo i različitost vaših karakteristika, na uvid da su sve te osobine vaše i u vama objedinjene.
Ukoliko izolujete makar ijednu od njih kako biste sebe, u celini, opisali putem nje, podležete onome što zovemo etiketiranje. Šta znači “ja sam pametan” ili, s druge strane “ja sam glup”? Ukoliko gledate celinu vaše ličnosti, uviđate da izolovanje bilo koje osobine predstavlja pogrešno, nerealno uopštavanje, misaonu grešku, izdvajanje dela iz celine. Okarakterisati sebe prema jednoj osobini znači samo da je u tom trenutku vaša pažnja ponajviše fokusirana na tu osobinu. Samo to i ništa više. Jer, na primer, “ja sam glup” je iracionalna generalizacija koja, kada bi i bila tačna, značila bi da je neko sto posto vremena samo, jedino i isključivo glup… i tako od rođenja pa do smrti. Takve definicione izjave trenutačno poništavaju vašu celovitost i onemogućavaju vam bezuslovno prihvatanje sebe.
Kada napravite grešku ili ne budete zadovoljni nekakvim svojim učinkom, bez sposobnosti za bezuslovno prihvatanje sebe, često ćete “od muve praviti slona” i sebe (iracionalno, netačno i samosaboterski) karakterisati kao manje vredne. Budući da su greške neminovne i da ih svi ponekad pravimo, valjalo bi da “krug ličnosti” stalno imamo na umu i da odustanemo od vrednovanja sebe na osnovu izolovanih osobina. Čak i kada doživimo uspeh, valjalo bi da krug naše ličnosti imamo u glavi. Ako sebe, usled uspeha, okarakterišemo kao superiorne, jednako smo napravili preteranu generalizaciju, jedino što je ovoga puta ona otišla u pozitivnom smeru. Ipak, ako nakon doživljenog uspeha, “poletimo” i zaboravimo na našu celovitost, zapostavili smo bezuslovno prihvatanje sebe, a time i osigurali javljanje loših osećanja onda kada, u sledećoj situaciji, načinimo neki propust.
Bezuslovno prihvatanje sebe znači postizanje sklada ličnosti, zaokruživanje u razvoju. Trebalo bi zato da, na sebe, uvek 
gledamo kao na krug koji se sastoji iz svih naših osobina. Korisno bi bilo da sve te osobine što češće imamo u vidu, kao i da prihvatimo da su sve one naše. Kada to naučimo, postaće nam potpuno jasno da je izolovanje bilo koje od njih sasvim iracionalno. Fokusiranje na jednu našu osobinu, anulira sve druge. Bilo da se fokusiramo na pozitivan ili negativan aspekt naše ličnosti, zanemarivanjem drugih, rušimo lični sklad, a time i samoprihvatanje i sposobnost za doživljaj celovitosti i smisaonosti. Bezuslovno prihvatanje sebe je moguće jedino ako u vidu imamo našu celovitost, a takav pogled na svet dovodi do unutrašnjeg mira jer je racionalan, logičan i u skladu sa istinom. Otkrivanje i prihvatanje lične istine je lekovito, te je bezuslovno prihvatanje sebe put ka integraciji ličnosti.
Piše: Aleksandar Pejčić