Facijalna ekspresija

Facijalna ekspresija, kao deo neverbalne komunikacije, decenijama privlači pažnju mnogih (istraživača, coach-eva, ljudi koji žele da bolje razumeju izraze lica svojih sagovornika).

Facijalna ekspresija, međutim, pokazuju brojna istraživanja, mnogo je teža za razumevanje nešto što bismo pomislili.

U jednom istraživanju ispitanicima su ponuđene slike – crteži, koje su ukazivale na osnovne ljudske emocije. Zadatak ispitanika je bio da prepoznaju o kojoj je emociji reč. Iako je facijalna ekspresija nešto što svakodnevno viđamo i sami manifestujemo, rezultati eksperimenta su bili iznenađujući, kako za ispitanike, tako i za istraživače. Najveći broj testiranih subjekata je precizno uspeo da prepozna emocije sreće i tuge. Među ponuđenim izrazima emocija, našli su se i bes, gađenje, dosada, osećanje krivice i stida, osećanje ljubomore. Ispitanici su, s velikom preciznošću, uspevali da prepoznaju i bes i gađenje. Međutim, kada je bilo reči o ostalim pomenutim emocijama, odgovori su bili iznenađujuće različiti, a ispitanici zbunjeni povodom izraza emocija na preostalim crtežima.

Facijalna ekspresija, izgleda, nije tako lako prepoznatljiva kada se radi o emocijama koje su nam strane, neprijatne, koje želimo da sakrijemo i od sebe i od drugih. Stid, krivica i ljubomora su osećanja koja ljudi ne vole da dele s drugima. Pokušavajući da ih sakriju od sebe, ne uspevaju ni da ih prepoznaju kod drugih.

Istraživanja su, takođe, pokazala, da je facijalna ekspesija prepoznatljiva ljudima koji se bave pomažućim profesijama (terapeutima, savetnicima i life coach-evima), kao i introspektivnim pojedincima, često introvertne prirode koji vole da se bave unutrašnjim procesima i analiziraju vlastite i emocije drugih ljudi.

Ipak, facijalna ekspresija, kao oblik neverbalne komunikacije, jeste istraživana i, ako je shvatimo kao veštinu, možemo naučiti da je prepoznajemo i  može nam pomoći da bolje razumemo ljude.

Kao i u ostalim slučajevima, bitno je razumeti da je facijalna ekspresija, kao deo neverbalne komunikacije, fenomen koji se tumači u kontekstu, te bi bilo korisno da ne pravimo preterane generalizacije po pitanju toga šta izraz lica našeg sagovornika otkriva.

Postoje i shvatanja iz šezdesetih godina prošlog veka, koja su i empirijski potvrđena i koja ukazuju da je ljudski potencijal za čitanje emocija drugih ljudi urođen. Pol Ekman, američki psiholog, sproveo je opsežno kroskulturalno istraživanje koje je potvrdilo da facijalna ekspresija izvesnih emocija ne zavisi od kulture i predstavlja urođenu predispoziciju ljudi da prepoznaju emocije pripadnika svoje vrste. Istraživanje je pokazalo da facijalna ekspresija nije zavisna od medija i kulture, već predstavlja univerzalnu karakteristiku pokazivanja određenih vrsta emocija. Ipak, mnogo godina kasnije, uvideli smo da ljudi, iako imaju sličnu facijalnu ekspresiju emocija, takođe imaju i poteškoće da je prepoznaju kod drugih.

Postoji nekoliko smernica koje će nam pomoći da nam facijalna ekspresija bude jasnija. Iako ne možemo pouzdano “čitati” emocije drugih ljudi, ako u obzir uzmemo kontekst, lakše ćemo razumeti šta određena facijalna ekspresija našeg sagovornika znači.

Na primer, odsutan pogled može ukazivati na neprijatnost (često neprijatnost usled toga što osoba pokušava da sakrije istinu). Međutim, takođe može ukazivati i na dosadu, na to da je naš sagovornik odlutao u mislima i nije fokusiran na našu priču. Kako ćemo u ovom slučaju koristiti kontekst? Mnogo je verovatnije da odsutan pogled na nekom predavanju znači da je osobi dosadno, dok odsutan pogled prilikom partnerske svađe ukazuje na neprijatnost ili pokušaj da se nešto sakrije.

Ukoliko naš sagovornik gleda u pod, spušta pogled, verovatno je da se stidi. Međutim, jednako je verovatno da pokazuje znakove uznemirenosti koju želi da sakrije. Kada nas obuzmu neprijatna osećanja, težimo da spustimo glavu i facijalnu ekspesiju učinimo nedostupnu drugima.

Kada vas neko gleda direktno u oči, mnogi veruju da time pokazuje odlučnost i iskrenost. Međutim, ljudi nisu nesvesni činjenica da facijalna ekspresija snažno utiče na sagovornika. Pojedinci direktan pogled koriste svesno i s ciljem da im poverujete, da vas ubede u istinitost onoga što govore. Poznavanje osobe s kojom razgovarate vam je od velike pomoći za razumevanje značenja direktnog i odlučnog pogleda.

Istraživanja su mnogo puta potvrdila da raširene zenice ukazuju na zainteresovanost za vas ili za datu temu. Zaljubljeni parovi imaju raširene zenice kada god se sretnu. Učenjacima se zenice šire kada su na tragu novog otkrića. Nažalost, facijalna ekspresija i ovde može da prevari, posebno u današnjem vremenu kada mnogi koriste psihoaktivne supstance. Droge, poput ekstazija, amfetamina i LSD-a, takođe utiču na širenje zenica.

Najzad, ukoliko imate utisak da vaš sagovornik “gleda kroz vas”, najverovatnije je da je odlutao u mislima i fokusirao se na nešto njemu važno.

Facijalna ekspresija je moćno sredstvo za prepoznavanje emocija sagovornika. Međutim, pogrešno bi bilo da je shvatimo kao egzaktan, opštevažeći pokazatelj i nekritično primenjujemo prilikom tumačenja osećanja drugih ljudi. Nakon što nam se učini da smo prepoznali izvesnu emociju, najbolje bi bilo da pitamo sagovornika kako se oseća i da s njim proverimo da li smo dobro protumačili ono što nam se učinilo da njegova facijalna ekspresija otkriva.

Piše: Aleksandar Pejčić