Kontrola emocija
U današnje vreme, posebno u evropskoj i američkoj kulturi, kontrola emocija predstavlja fenomen o kojem se mnogo piše, priča i za koji se veruje da predstavlja vrhunsku sposobnost.
Problematičan je način na koji mediji prenose kako se postiže kontrola emocija. Problematičan je i efekat koji postižu utičući na one ljude koji veruju da je kontrola emocija osnovna premisa mentalnog zdravlja, ali ne znaju kako da takvu kontrolu postignu. S druge strane, društvo (i implicitno i eksplicitno) ukazuje da su uspeh i neuspeh u tesnoj vezi sa osećanjima. Ako osoba ostvari uspeh, osećaće se dobro, ako podbaci, osećaće se loše. Ovakve ideje, koje često čujemo na TV-u i čitamo u popularnoj štampi, zapravo ukazuju da su naše emocije zavisne od spoljašnjih uspeha i neuspeha.
Potom dolazimo do kontradiktornosti. Neke od knjiga popularne psihologije i emisije koje se bave popularnom psihologijom, upućuju na to da mi možemo postati gospodari vlastite sudbine i da je kontrola emocija moguća, poželjna i dostižna. Kontrola emocija, iz ovog drugog ugla, zavisi od naše volje i odlučnosti da se osećamo dobro, a ne od nekakvih spoljašnjih faktora. Snagom volje mi možemo prizvati dobra osećanja ako sebi uporno ponavljamo da se mi, zapravo, dobro osećamo. “Moć podsvesti” se i svodi na samoindoktrinaciju i samoubeđivanje u to da smo “ok”, da nam je dobro. Ako sebi ponavljamo iznova i iznova da smo srećni, volšebno ćemo to i postati. Tako, prema nekim popularnim psiholozima, volja samoubeđivanja da smo srećni, dovoljna je da to i postanemo. Kontrola emocija se postiže samoubeđivanjem? Ova ideja više liči na to da smo kontrolisani tehnikama, nego da je kontrola emocija naša kontrola, kojom mi upravljamo.
Mediji i kultura se ne zaustavljaju na duplim porukama, već stiže i treća. Psiholozi kažu da se kontrola emocija postiže vežbanjem racionalnih misli. Emocije su, zapravo, posledica načina na koji osmišljavamo situacije. Ako naučimo da kontrolišemo misli (menjamo ih u smeru racionalnosti) kontrola emocija je postignuta. REBT i KBT pristupi su centralni promoteri ovih ideja. Vođeni starom Epiktetovom mišlju da ljudi nisu uznemireni događajima, već načinima na koje tumače te događaje, REBT i KBT orijentisani terapeuti i lajf koučevi razvili su brojne tehnike za racionalno tumačenje stvarnosti, kojima se postiže kontrola emocija.
Pitanje je, međutim, šta se dešava u mislima i telu ljudi koji slušaju ovako oprečne poruke? Sve poruke ukazuju da je kontrola emocija poželjna, bitna odrednica naših života. Kontrola emocija je bitna, jer – ako ne naučimo da kontrolišemo emocije, one će kontrolisati nas. Obilje poruka o važnosti kontrole emocija sve češće bivaju kontraproduktivne. Umesto da kontrola emocija bude shvaćena kao umeće kojim je moguće ovladati, zbunjeni ljudi postaju sve anksiozniji oko mogućnosti da će emocije vladati njima, ako ne nauče da ih kontrolišu. Ali, koja kontrola emocija je “najbolja”? Koja je “tačna”? Koja kontrola emocija je najzdravija opcija, naučno utemeljena, najbolja za mene?
Kada postoje oprečne poruke, ovakva pitanja se neminovno javljaju i ljudi postaju sve anksiozniji. U tim uslovima mnogi zaborave da je kontrola emocija nešto što su spontano učili tokom života i da se, dobrim delom, ta sposobnost već nalazi u njima. Mnogi zaborave da se zapitaju kako se postizala kontrola emocija pre ekspanzije popularne psihologije? Najzad, gubi se iz vida da se emocije, zapravo, i ne kontrolišu! Emocijama možemo upravljati, možemo razvijati sposobnosti za regulaciju emocija, možemo odrediti vreme za opuštanje i uživanje i prestati da se bavimo idejom o kontroli. Emocije jesu posledica mišljenja i jasno je da racionalno mišljenje dovodi do zdravih emocija. Međutim, mišljenje je posledica naših dubinskih sposobnosti za obradu emocija. Te sposobnosti se ne kontrolišu. One se razvijaju. “Kontrola emocija” je posledica razvijenih sposobnosti za obradu emocija koje nam omogućavaju da racionalno mislimo, a racionalno mišljenje potom stvara zdrave emocije.
Kontrola emocija nije, dakle, zavisna od uspeha i neuspeha, spoljašnjih faktora i samoubeđivanja u to da smo srećni.
Kontrola emocija, s druge strane, jeste zavisna od načina na koji osmišljavamo stvarnost. Međutim, jedino u onoj meri u kojoj nam
sposobnosti za obradu emocija dozvoljavaju da mislimo racionalno.
Kontrola emocija je, zapravo, upravljanje našim emocionalnim reakcijama, a to upravljanje je moguće tek uskladimo naše unutrašnje, dobrim delom nesvesne, procese za obradu emocija.
Da bi naše emocije bile skladne, moramo biti u kontaktu s našim unutrašnjim psihološkim procesima, telom i željama i moramo ovladati sposobnostima za upravljanje emocijama (osnovom O.L.I. psihodinamskog integrativnog metoda). U svakom drugom slučaju kontrola emocija predstavlja naprezanje bez razumevanja i preskakanje razvojnih stepenica.
Piše: Aleksandar Pejčić