Kratka istorija koučinga
Koučing svoje korene ima u oblasti sporta i, gledano iz tog ugla, njegovi počeci sežu barem do antičke Grčke gde su dobro plaćeni treneri trenirali mnoge atlete koji su se takmičili na tim prvobitnim Olimpijskim igrama.
Kada govorimo o koučingu na radnom mestu, tzv. poslovnom koučingu (business coaching), ta pojava je mnogo novijeg datuma. Individualizovani treninzi u vidu, možemo reći, ’šegrtovanja’ (nevešt prevod apprenticeships u ovom kontekstu) postoje stotinama godina unazad, ali najranija forma koučinga o kakvom govorimo i danas nosila je ime ’razvojno savetovanje’ (Flory, 1965). U tim svojim počecima, sredinom XX veka, koučing je bio izvođen od strane organizacionih konsultanata. Koučevi su primarno bili psiholozi i stručnjaci iz oblasti organizacionog razvoja, što govori da je fokus bio na razvitku poslovanja kolektiva.
Od 1980. godine, polje koučinga se ubrzano širilo, sada obuhvatajući i neke nove usluge – lajf koučing, koučing za razvoj karijere (career coaching), za promenu radnog mesta… Razvoj ove pomažuće profesije je naglo ubrzan sve kompleksnijim zahtevima posla koji je uključivao otpuštanje radnika, premeštanje, usavršavanje i druge. Uloga lidera se toliko izmenila da je on sada morao da se hvata u koštac sa rastućim odgovornostima i pritiskom koje nosi globalizacija društva. Od top menadžera sada se zahtevalo da budu ujedno oni koji donose strateške odluke, ali i izuzetno dobri poznavaoci umeća efikasnog odnošenja sa ljudima i rukovođenja (soft skills).
Od sredine 90-ih godina do danas, rasprostranjenost koučinga u svim strukturama firme nastavlja da raste. Povećan je broj publikacija koje su posvećene koučingu, organizacija koje nude treninge za koučeve, istraživanja koja se bave benefitima ove vrste pomoći, a, takođe, razvijala se i sama struktura koučing organizacija.
Međunarodna koučing federacija (International Coach Federation [ICF]) u svom sastavu ima oko 30 000 licenciranih trenera. Ipak, pošto je struka otvorena za sve koji žele da u nju uđu, teško je znati tačan broj ljudi koji nude ovakve usluge. Današnji koučevi dolaze iz raznih profesija i različitog su stepena obrazovanja uključujući ekonomiju, pravo, društvene nauke, ljudske resurse, sport, i nisu nužno članovi neke od zvaničnih organizacija.
Svrha koučinga
Ukoliko sledimo najrasprostranjeniju definiciju, svrha većine koučing seansi je razvijanje liderskih potencijala (Underhill et al., 2007). Takođe, organizacije angažuju koučeve da bi im pomogli oko različitih tranzicija (unapređenja, premeštaji, međunarodni transferi), zatim da bi unapredili rad zaposlenih, iskoristili njihov pun potencijal, kao i da omoguće ljudima da vide gde im je karijera u tom momentu i u kom smeru bi mogla da se kreće. Neki vidovi koučinga fokusiraju se na jačanje samo određenih poslovnih veština. Dešava se, tako, da kompanija za zaposlene na liderskim pozicijama obezbedi koučing koji za cilj ima poboljšanje samo organizacionih sposobnosti.
Ponekad koučing je usko povezan sa određenim treningom koji zaposleni pohađa. Šta to znači? Na primer, menadžer pohađa trening tokom određenog broja sati, a onda prelazi na individualni koučing da bi bolje usvojio i primenio ono što je naučio tokom radionica.
Tu je, najzad, i lajf koučing, koji klijentima pomaže da postave i ostvare ciljeve u oblastima koje su izvan čisto poslovnog okruženja. Ovaj tip koučinga obično plaćaju sami pojedinci.
Što se tiče procenjivanja benefita koji koučing donosi, još uvek nije ustanovljena univerzalna metodologija koja bi dala najpreciznije rezultate. Među metodama koje trenutno postoje, neke su bazirane čisto na utisku primaoca klijenta, što, generalno, može biti nepouzdano merilo. Ipak, najrasprostranjenija metoda koja se koristi je dobijanje fidbeka od samog klijenta tokom rada. Ponekad se dobija i drugi nivo evaluacije kroz ocene koje dobijamo od drugih tokom procesa i posle njega.
Ono što najčešće nedostaje je jasna procena bihejvioralnih promena (promena u ponašanju i pristupanju zadacima) koje je koučing doneo klijentu. Do ovih podataka možemo doći uključivanjem ocena od strane tima ili kolega u periodu od jednog do tri meseca. Još viši nivo evaluacije može se postići merenjem uticaja koji je koučing imao na organizaciju ili na sam posao. Ove informacije u koje spadaju npr. povećanje prodaje, zadovoljstvo korisnika usluga ili kupaca, unapređenja i druge nešto su što se radi u samoj kompaniji tokom dužih vremenskih okvira, pa se uticaj koučinga može gledati i kroz ovu prizmu.
U novembru 2012. formirana je Globalna alijansa za koučing i mentoring (GCMA) čija je svrha da profesionalizuje celokupno polje koučinga i mentoringa time što će dati jedinstven pogled na praksu profesionalnog koučinga.
Pored već spominjane Međunarodne koučing federacije (ICF) i Asocijacije za koučing (AC), u sastavu ove alijanse je i Evropski savet za mentorstvo i koučing (EMCC).
EMCC ima za cilj da promoviše i razvija polje mentorstva i koučinga širom Evrope za dobrobit društva. Udruženje za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije (UPSKS) ima status nacionalne asocijacije u okviru EMCC-a i, preko svojih koučing edukacija, daje mogućnost međunarodne sertifikacije.