Kreativno mišljenje
Da li ste ikada pomislili da je za lajf koučing izuzetno važno kreativno razmišljanje?
Zapravo, da li ste koučing dosad videli kao kreativan posao? Kada se osećate zaglavljeno sa klijentom i niste sigurni u čemu je tačno problem, nije li to mesto gde neki vid kreativnosti treba da dođe do izražaja?
Hajde da nakratko proučimo taj fenomen.
Kako poboljšati kreativno mišljenje
Da bismo kreativno razmišljali, moramo se kretati izvan ustaljenih normi. Šta to znači? To znači imati celovitu sliku stvarnosti i biti sposoban da razumeš metaforičan jezik.
Čovek koji razmišlja inteligentno, ali nije kreativan, tražiće u svetu isključivo uzročno-posledične odnose i povezanosti. Što će samo do određene tačke biti dovoljno. Inteligencija i obrazovanje su nužni, ali ne i dovoljni za bavljenje lajf koučingom.
Iako se mnogi ne slažu po pitanju toga šta je, u stvari, kreativnost, možemo reći da je minimalan i osnovni kriterijum za kreativno mišljenje originalnost.
Pregledajmo nekoliko originalnih tehnika kreativnog razmišljanja kada je reč o rešavanju problema.
1) Šira perspektiva
Ako na ličnost gledamo izolovano, izvan sredine koja je okružuje, time ne samo da isključujemo kreativno mišljenje. nego zanemarujemo važnu činjenicu: ličnost i sredina su neodvojivi. Osoba je to što jeste jedino kada je u relaciji s drugima. Kreativno mišljenje, u ovom slučaju, podrazumevalo bi analizu tih odnosa i uticaja sredine i socijalnih pritisaka na ličnost.
2) Intuicija
Intuicija je u samoj srži sposobnosti za kreativno mišljenje. U lajf koučingu, pozitivnoj psihologiji pogotovo, osluškivanje sebe i drugih je neizostavno. U protivnom, postoji mogućnost da ljude počnemo da razvrstavamo po kategorijama, a onda ih niti razumemo, niti sa njima saosećamo. Unutrašnji glas ne mora uvek da se ignoriše na radnom mestu.
3) Aktivno slušanje
Ponekada je situacija takva da je potrebno da po strani ostavimo sve što smo naučili i prosto – pažljivo slušamo osobu preko puta. U njenoj priči naći cemo metafore, alegorije i nedovršene rečenice. Ono što je ostalo nedorečeno, klijent nije izrekao jer za to nije bio sposoban, toga nije bio svestan ili ima neki vid otpora. Kreativno mišljenje ovde nastupa kao put ka iznalaženju hipoteza koje mogu dovršiti te rečenice i omogućiti klijentu da, u budućnosti, sam razmatra ono što ga muči.
4) Promena redosleda
Kada ne znamo gde da počnemo i sa koje strane da priđemo problemu, možemo ka rešenju krenuti od cilja. Vraćajuci se korak po korak u nazad, jasnije vidimo sve sto je neophodno za uspeh i, naposletku, gde smo sada. Time, takođe, stvaramo strukturu za ono sto sledi.
Psihodinamski koučing takvo ime nosi jer je zasnovan na dubljem poznavanju psihodinamike ličnosti. Kao što je poznato, koučing tehnike većinom se zasnivaju na takozvanim “soft skills” veštinama (kao što su npr. menadžment vremena, postavljanje ciljeva, razrada strategija, veštine komunikacije…). Ukratko, to su veštine koje podrazumevaju da je sasvim dovoljno pokazati osobi kako se nešto radi i naš posao je završen. Takođe podrazumevaju da nema unutrašnjih otpora koji koče pomeranje sa mrtve tačke. Dobar kouč treba da prepozna kad se javi otpor, a potom da ga, kroz proces, otkloni. To je najčešće mesto gde kreativnost izbija u prvi plan.
Nismo svi isti, niti su nam problemi isti. Samim tim, ni rešenja nisu ista.
Razvijeno kreativno mišljenje olakšaće nam razumevanje onoga sa čime se hvatamo u koštac, a onda će nas kreativno dovesti do rešenja – znači čista dobit.
Autor: Aleksandar Pejčić