Life coaching put do sreće

“Life coaching put do sreće”! Priznaćete takav prizvuk ima ono što se danas promoviše kao life coaching.

Parole poput “Ostvarite srećan život”, “Naučite kako da uvek budete zadovoljni”, “Trening sreće i zadovoljstva”, jesu one koje sve češće čujemo na TV-u, čitamo u knjigama, gledamo na brojnim socijalnim mrežama. Čini mi se da life coaching- u to sve više daje negativnu nego pozitivnu konotaciju.

Ljudi nisu glupi. Iako je jasno da bismo svi voleli da nam život prođe u sreći i veselju, većini je jasno da to nije moguće. Oni koji potraže life coaching pomoć s tim ciljem, susretnu se, za njih pomalo obeshrabrujućim, odgovorom – da konstantna sreća nije moguća. Realno, neostvariva je.

Ipak, možemo reći da je life coaching put do sreće – ako malo redefinišemo ciljeve i ideje o tome šta je sreća.

Sreća je, svakako, individualna stvar. Ono što nekog čini srećnim, drugome može biti nebitno, čak nepoželjno. Dakle, zadatak life coach-a je da ispita šta sreća znači za svakog individualnog klijenta. To bi bio primarni cilj life coaching sesija.

Potom bismo prešli na naredni korak koji se tiče postavljanja realističnih ciljeva za postizanje zadovoljstva, odnosno – sreće. Neretko ljudi imaju nerealistična očekivanja od života. Između ostalih, to i jeste jedan od razloga iz kojih osećaju stres, nezadovoljstvo i potraže pomoć stručnjaka. Zadatak life coach-a je da im pomogne da razmišljaju realno, logično i da postavljaju korisne i ostvarive ciljeve. Dakle, vodimo se idejom iznalaženja onoga što pojedinac smatra srećom i njegove ideje modifikujemo tako da postaju dostižne i ostvarive.

Možda se najčešći problemi prilikom postavljanja ciljeva za dostizanje sreće tiču upravo nevoljnosti ljudi da prave kompromise (tipa: “želim to što želim i od toga ne odustajem”) i nevoljnosti da ulože trud kako bi doživeli zadovoljstvo (“hoću da mi bude lepo, zašto da se oko toga trudim?”).

Life coaching put do sreće je dostižan i realan, međutim, kako je i napisano, on predstavlja put. Ideja da je sreća nešto što se dešava je neodrživa, isto kao i ideja da ćemo dobiti nešto za džabe. Pojedinci bi se, pretpostavljam, ovde pobunili “kako za džaba? Zar ne dolazim na seanse, zar ih ne plaćam i zar ne pričam o tome šta me muči?” Slažem se da je motivacija oko traženja pomoći veoma važan korak, prvi korak ka promeni, ličnom rastu i razvoju i prvi korak na putu ka sreći. Ipak, da bismo prešli put i došli do sreće, potrebno je napraviti još nekoliko koraka.

Sreća se ne kupuje, niti je drugi donose, sreća se ne ostvaruje tako što bivamo dobri klijenti i iskreno razgovaramo s lajf coach-em o tome šta nas muči, sreću ne donosi life coach, sreću pravi sam klijent.

Life coaching put do sreće podrazumeva zajedničko putovanje life coach-a i klijenta u saradničkom odnosu koji se tiče postavljanja ciljeva, prevazilaženja prepreka i ulaganja truda da bi se do sreće došlo. Sreća i zadovoljstvo dolaze kao poklon nakon uloženog truda. Kada za sebe učinimo nešto korisno i lepo, sreća i zadovoljstvo su nagrade koje sami sebi dodeljujemo. Iz tog se razloga sreća nikada ne dobija, ona se zaslužuje.

Life coaching put do sreće se tiče još jednog važnog koraka. Najjednostavnije ćemo ga nazvati zahvalnošću. Ne zahvalnošću drugima, nekome, nečemu, već zahvalnošću samom sebi. Life coaching put do sreće jeste zajednički put coach-a i klijenta, međutim, coach je vodič, ali, svaki uspeh koji klijent ostvari, sve što o sebi nauči, na svemu što klijent proživi na tom putu, ima da zahvali sebi. On je taj koji se upustio u life coaching put do sreće, te je on i taj koji je zaslužan za sreću koju je, naposletku ostvario. U tom kontekstu, zahvalnost prema samom sebi predstavlja ultimativno zadovoljstvo samim sobom i lepim stvarima koje smo bili spremni za sebe da učinimo.

Kada saznamo šta želimo, uložimo trud da to i ostvarimo, tada u potpunosti možemo uživati u ostvarenim ciljevima i, s pravom, sebi zahvaliti što smo prema sebi bili “dobri” i uspeli da si obezbedimo zasluženo zadovoljstvo.

Life coaching put do sreće je put prihvatanja odgovornosti za svoj život i učenja zahvalnosti prema sebi samom.

Piše: Aleksandar Pejčić