Mape uma
Mape uma i njihova primena u aktivnom učenju
Termin „mape uma“ potiče od psihologa Tonija Buzana. Mape uma su sve popularnije, budući da je metod učenja putem njih efikasan, primenjiv, ubrzava učenje i pospešuje trajnost zapamćenog.
Mape uma:
Suština je, kako sam termin kaže, u mapiranju. Mapiranje bilo kojeg sadržaja nam pomaže da ga upamtimo kao celinu, da napravimo strukturu, takozvani „kostur“ i da time u sećanju imamo povezan sadržaj koji čini celinu. Dakle, putem ovakvog učenja, mi zaista i pravimo mape u našim mozgovima. Za svaki pojedinačni sadržaj koji želimo da naučimo, možemo napraviti posebnu mapu. Kada je mapa (struktura) osmišljena, lako nadovezujemo detalje. Ukoliko polazimo od učenja detalja, često iz vida gubimo suštinu, mehanički memorišemo, bubamo i, samim tim, lako i brzo zaboravljamo. Kada učenju (bilo kojeg štiva) pristupimo na način koji je suprotan tradicionalnom načinu predavanja, mi, za početak, učimo kako se uči.
Istraživanja pokazuju da učenje putem stvaranja „mapa uma“ dovodi do dugotrajnog pamćenja naučenog, jer nam mapa omogućava uvid u celinu. Kada napravimo celinu, detalji su manje bitni, oni se mogu dodavati i oduzimati, zaboravljati i ponovo učiti. Bez celine, zapravo, ne možemo govoriti o pravom učenju – o razumevanju.
Crtanje mape uma
Kada pravimo mapu sadržaja koji želimo da naučimo, polazimo od centralne teme, od osnovnog pojma. Potom, na taj pojam nadovezujemo pojmove koji su s njim u vezi. Pojmovi se granaju od centralnog ka perifernim, čineći mapu celovitom. Budući da postoji centralni pojam na koji možemo nadovezivati ostale pojmove, mapa se može granati ili ograničiti onda kada imamo utisak da smo zaista kreirali kompleks, strukturu sadržaja koji želimo da mapiramo, trajno naučimo.
Mape uma nisu samo metafora za nov način ili metod učenja. Kada učimo na ovaj način mi stvaramo nove asocijativne veze u mozgu, nove neuralne puteve koji povezuju sadržaj koji se smisleno nadovezuje na centralni pojam. Takve novonastale neuralne mreže su trajne budući da putem njih pravimo strukturu pojmova u mozgu. S obzirom na to da je naglasak na pravljenju strukture, odnosno „kostura“ sadržaja koji želimo da naučimo, mape su dugoročno smeštene u našu memoriju i možemo ih prizvati kada god poželimo. Na taj način, jednom stvorena mapa je pogodna za razgranavanje svaki put kada neki novi sadržaj asocira na jezgro već stvorene mape. Rečju, na ono što je trajno naučeno i smisleno uskladišteno u dugoročnoj memoriji, lako nadovezujemo novi sličan sadržaj i širimo osnovnu mapu.
Specifičnost ovakvog načina učenja je u korišćenju i leve (logičke, činjenične) i desne (kreativne i imaginativne – opisne) hemisfere mozga. Stvaranjem mapa uma, dakle, aktiviramo obe hemisfere i podstičemo njihovu interakciju. Učenje postaje spoj odgovara na pitanja: „šta“, „kako“ i „zašto“.
Mape uma se, za početak, crtaju. Vizuelno spoljašnje predstavljanje nam omogućava da ubrzo potom počnemo da vizualizujemo mentalno, da pounutrimo ono što je bilo spolja i da to postane naše trajno vlasništvo. Većina ljudi lakše upamti celovitu sliku, nego pojedine reči. Stoga je najbolje da crtanje uključuje i boje i simbole koje ćemo lako povezati s ključnim pojmovima u procesu stvaranja celine učenog sadržaja. Crtanje mapa uma ima svoje specifičnosti koje pospešuju vizualizaciju i buduće unutrašnje grananje i nadovezivanje pojmova.
Crtamo ih tako što se krećemo od centralnog ka perifernim pojmovima. Napomenuli smo da se mapa grana. Zarad lakšeg pamćenja, najefikasnije je da svaka grana ima svoju boju i da svakoj grani pridodamo simbol ili ključnu reč (najbolje i jedno i drugo – jer na taj način simbol i ključna reč ostaju trajno povezani). Crtanje nema specifikovanu formu, jer svako ima svoje individualne preferencije. Međutim, preporuka je da centralni pojam bude najnaglašeniji, pojmovi i grane koje su blizu centra označene jačim bojama i intenzitetom, a sve udaljenije, slabijim bojama i jačinom. Na taj način, samom formom crtanja, označavamo šta je najbitnije, a šta manje bitno. Odnosno učimo suštinu i način na koji je nikako nećemo izgubiti iz vida.
Mape uma imaju široku primenu. Koriste se u obrazovne svrhe. Nažalost, nisu sastavni deo formalnog učenja, te ih pojedinci primenjuju individualno ili na kursevima o „mapama uma“.
U našem slučaju, primena mapa uma je dvojaka:
1. Koristimo ih u školi aktivnog učenja stranih jezika
2. Kao i u lajf koučing seansama sa osobama koje žele da usavrše svoje postignuće u poslovnoj ili privatnoj sferi.
Kada individua počne da razmišlja korišćenjem mapa uma, ona gotovo nikada iz vida ne gubi celovitu sliku, celovit doživljaj stvarnosti. Ako se osvrnete na knjige samopomoći, centralna tačka najvećeg broja njih je vladanje stvarnošću, zapravo, način na koji ćemo što češće imati u vidu celovit doživljaj, celovitu sliku stvarnosti. Celovita slika stvarnosti je ključ mentalnog zdravlja, zadovoljstva i uspeha. Dakle, primena mapa uma daleko nadilazi proces učenja. Mape uma Vam pomažu da stalno budete u kontaktu sa sobom i svojom okolinom, vladate sobom i svojim emocijama i razdvajate bitno od manje bitnog, realno od nerealnog i korisno od štetnog. Iz svih pobrojanih razloga mnogi stručnjaci, s pravom, kažu da je poznavanje mapa uma „ključ uspeha“.
Piše: Aleksandar Pejčić