Menadžment besa life coaching tretman

Bes je nezdrava emocija koju osećamo kada procenimo da je neko nepravedno napao nešto do čega nam je lično stalo. Odrasli ljudi jak bes osećaju kada ocene da je neko ugrozio njihovu ličnu vrednost, dok deca osećaju bes kada procene da se odrasli prema njima ponašaju nefer i sputavaju ih u spontanosti, u ispunjavanju dečjih želja. Prema REBT-u i KBT-u, posledica besa se vidi, između ostalog, u zahtevu za promenom ponašanja druge osobe ili promenom ružne situacije, za koju verujemo da ruši naše osećanje sklada ili našu vrednost.

Vodeći se REBT i KBT principima, rekli bismo da osoba, koja je često besna, ima dva od tri iracionalna uverenja (koja dovode do svih psiholoških problema osoba). Prvo uverenje bismo opisali kao zahtev upućen drugim ljudima i mogli bismo ga izraziti na sledeći način: Ti (VI, drugi ljudi) morate da se ponašate onako kako ja smatram da je ispravno, morate me tretirati na zaslužen, pošten i fer način, a ako se ne ponašate u skladu s mojim vrednostima, vi ste užasne osobe i to vaše ponašanje je grozno i nepodnošljivo.

S druge strane, pojedinci su ponekada besni na situacije (tu se srećemo s drugim iracionalnim uverenjem/narednim zahtevom). U takvim slučajevima, bes se ispoljava kao zahtev upućen “nefer” situaciji i možemo ga izraziti na sledeći način: Uslovi u kojima se nalaizim moraju biti u skladu s mojim očekivanjima i vrednostima i ne smeju me sputavati u ostvarivanju mojih ciljeva i ispoljavanju mojih opravdanih i dobrih vrednosti. Ukoliko je situacija nepovoljna i staje na put ostvarenju mojih ciljeva, takve okolnosti su odvratne, ne mogu i neću da ih tolerišem, niti mogu da ih podnesem!

Prethodno opisani zahtevi su ekstremni, međutim, iako ne potpuno svesno, veliki broj ljudi misli na goreopisan način. Verovatno je da mnogi neće glasno izgovoriti slične rečenice, pa ipak, kroz life coaching seanse, dolazimo do njih. Postavljanjem nekolicine pitanja, klijenta dovedemo do toga da osvesti svoje iracionalne misli i krute zahteve i postane svestan da, zapravo, želi da kontroliše situacije i druge ljude i da zahteva da sve “ide po planu”, “bude po njegovom”. Primećujemo da klijenti koji često osećaju bes, imaju želju da kontrolišu druge ljude i situacije, i da svet “nateraju” da se ponaša prema njihovim pravilima. Ispravnost želja (zapravo, zahteva) takvih klijenata se, isprva, ni ne dovodi u pitanje. Oni gotovo da ni ne promišljaju o tome da li su u pravu i da li postoji mogućnost kompromisa (oni kompromis, isprva, ni ne žele). Zapravo, najviše vremena troše na razmišljanje o tome kako da uspeju da druge i svet prilagode svojem sistemu mišljenja i verovanja, a kada u tome ne uspeju, opsedaju se doživljajem nepravde, razmišljaju o nefer tretmanu koji su dobili od drugih ljudi, namćore se, planiraju osvetu, pasivno su agresivni, ponekada se povlače, a ponekada i fizički napadaju.

Nije svako osećanje besa poremećaj. Niti je svaka osoba koja oseća da se tokom dužeg vremenskog perioda bori s besom potencijalni pacijent, kandidat za psihoterapiju. Naprotiv, life coaching procedure su od velike pomoći ljudima koji reaguju besno i imaju doživljaj da je “to jače od njih”, da ne mogu da se obuzdaju.

Bes je osećanje, a ne poremećaj. Svi, bukvalno svi, ponekada osete nezdrav bes. Bes postaje problem kada ga osećamo dugo i baš onda kada imamo utisak da nas “obuzima”, da je “jači od nas”, da ne možemo da ga kontrolišemo. Ipak, neposobnost da se kontroliše bes, ponavljam, nije uvek razlog za podvrgavanje dugotrajnim terapijama. Integrativni psihodinamski life coaching ima svoj pristup za menadžment besa.

Menadžment besa možemo posmatrati kao skup procedura za ispitivanje razloga iz kojih je bes eskalirao i, posledično, modifikaciju mišljenja koje dovodi do besnih reakcija.

Da bismo adekvatno sproveli menadžment besa s datim klijentom, popričaćemo s njim o tome koju od osnovnih sposobnosti za obradu emocija nije u dovoljnoj meri razvio, kako bismo se u sledećem koraku fokusirali na razvoj te sposobnosti. Psihodinamski gledano, i menadžment besa i svaki drugi psihološki problem, nastaje usled nerazvijenosti neke od osnovnih emocionalnih kompetencija – same srži O.L.I. integrativnog psihodinamskog metoda.

Logično, ukoliko su u pitanju nerazvijene sposobnosti za koje je potreban terapijski rad, life coach će uputiti osobu terapeutu od poverenja. Međutim, sposobnosti za obradu emocija čija nedovoljna razvijenost dovodi do osećaja preplavljujućeg besa, mogu se tretirati life coaching procedurama i, u takvim slučajevima, terapijski rad niti je neophodan, niti je nužna dubinska analiza problema.

Naime, ljudi koji se žale na pojačan bes, često koriste sledeće izjave kada opisuju šta im se dešava dok su besni. Mnogi kažu “To je jače od mene” ili “Ne mogu da podnesem da nije po mome” (implicirajući da su oni u pravu). Menadžment besa, iz perspektive O.L.I. metoda, tada se bavi jačanjem sposobnosti neutralizacije (sposobnost da racionalno mislimo i kada nas obuzmu jake emocije) i tolerancije na frustraciju (sposobnosti da podnesemo stvari/ljude/događaje povodom kojih osećamo jaku frustriranost).

Menadžment besa u takvim situacijama ima polazišnu tačku u life coaching procedurama. Nakon početnih analiza mišljenja i osećanja klijenata koji se žale na bes, fokusiramo se na “popravljanje”, zapravo, vežbanje neutralizacije i sposobnosti tolerisanja frustracije.

Menadžment besa, kao program sastavljen iz nekolicine delova, usvaja se deo po deo, sve dok sam klijent ne kaže da je spreman da samostalno sprovodi menadžmen besa u situacijama povodom kojih se prethodno osećao preplavljujuće besno.

Life coach je, i u ovom slučaju, saradnik, saveznik, mentor, koji klijentu pomaže da nauči metode samoregulacije i da se osposobi za samostalnu primenu tehnika vezanih za menadžment besa.

Često gledamo u filmovima grupe ljudi koji pohađaju dugotrajne seminare naslovljene “Menadžment besa”. Logično je da u svakom filmu postoji dramatični momenat koji treba da nam održi pažnju. Ipak, mnogi od tih filmova koriste realne life coaching strategije za menadžment besa.

U programu za menadžment besa često ćemo s klijentima igrati uloge. Life coach će, prilikom korišćenja te tehnike, preuzeti klijentove besne misli i ponašati se onako (iracionalno i zahtevno) kako se klijent inače ponaša kada oseća da ga je bes preplavio. Klijentov zadatak je tada da, uz pomoć racionalnih argumenata, ospori svaku iracionalnu misao life coach-a i ponudi mu alternativno i konstruktivno ponašanje koje postaje zamena za reakcije koje proizlaze iz besa.

Menadžemnt besa, takođe, služi kao vrsta life coaching igre. Klijent je ohrabren da u kontrolisanim uslovima (radnom mestu life coach-a) proživi svoj bes, kako bi ga kasnije, u saradnji s life coach-em, analizirao. Na taj način, u “ovde i sada” klijent oživi svoj bes i postaje sposoban da komunicira s delovima slove ličnosti koji ga “teraju” da se ponaša besno. Menadžment besa se ovde vodi geštaltističkom idejom prema kojoj su sve naše reakcije delovi nas samih, a cilj je da ih osvestimo kako bismo s njima “popričali” i bili u stanju da rešimo unutrašnje konflikte.

Dakle, menadžment besa iz life coaching perspektive predstavlja integraciju brojnih tehnika koje klijentu pomažu da u budućnosti sam sprovodi menadžment besa, polazeći od razumevanja (dubinske psihologije, O.L.I. metoda) i idući ka tehnikama samoregulacije iz drugih pravaca.

Naposletku, ovako opisan menadžment besa u okviru life coaching seansi, najčešće ne predstavlja dugačak proces saradnje life coach-a i klijenta. Tehnike za menadžemnt besa koje klijenti uče imaju lekovito dejstvo i coach klijente ohrabruje da ih što češće sami praktikuju između seansi.

Nije loše da ponovimo, bes je samo nezdrava emocija, emocija koju svi (u pojedinim situacijama) osećamo. Kada naučimo da prepoznajemo misli koje dovode do eksplozivnog besa, razvijemo sposobnosti za obradu emocija i uvidimo da emocije “ne obuzimaju”, “nisu jače od nas” i da, ma kakve bile, mi ih “možemo podneti”, u dobroj meri smo savladali menadžment besa i osposobili se da samostalnu upravljamo ovom nezdravom emocijom.

Piše: Aleksandar Pejčić