Metod aktivnog učenja

Mnoge škole planiraju da ugrade metod aktivnog učenja u nastavni plan. Plan je višegodišnji, ali i dalje nije ostvaren.

U „Školi aktivnog učenja i mentalnog mapiranja“ koristimo ovaj metod.

Istraživanja pokazuju da metod aktivnog učenja dovodi do mnogo boljeg prisećanja, više uživanja tokom procesa učenja, znatno boljeg razumevanja i dugotrajnog pamćenja.

Specifičnosti metoda aktivnog učenja:

–     Polaznici škole stvaraju sopstvena značenja, odnosno – razvijaju lične koncepte u odnosu na sam pojam učenja

–      Tokom ovog procesa se stvaraju nove neurološke veze u mozgu (bez tih veza ne možemo govoriti o trajnosti naučenog, o dugoročnom pamćenju)

–     Svaki polaznik škole dobija trenutnu povratnu informaciju ukoliko neki pojam nije dovoljno dobro razumeo, kao i jasnu instrukciju kako da popravi grešku, poboljša razumevanje (napravi trajnu neurološku vezu s novonaučenim)

–     Svaki polaznik pruža profesoru povratnu informaciju u odnosu na način predavanja ili ukoliko mu nešto nije sasvim jasno. Profesor u istom trenutku razjašnjava pojam i direktno potpomaže učvršćivanje novih neuroloških veza (trajnost naučenog)

–     Pri svakom susretu razvijamo veštine mišljenja:

a)     analitičnost,

b)     praktično rešavanje problema,

c)     procenu i samoprocenu (kritičnost)

–     Pomažemo polaznicima da novonaučeno koriste na realističan i koristan način (van učionice) kako bi kroz praktičnu vežbu uvideli važnost i mogućnost primene savladanog gradiva

–     Polaznici jednoglasno kažu da je metod aktivnog učenja zabavan

–     S obzirom na osećaj zadovoljstva polaznika, ostvaruje se dobar odnos između polaznika i profesora (trenera – life coach-a), a dobar odnos predstavlja nužan uslov dobrog mentorstva i razvijanja ljubavi prema sadržaju koji se uči!

Pasivno usvajanje gradiva ne dovodi do stvaranja novih neuroloških konekcija, niti stvaranja novih pojmova (svakodnevnim rečnikom – dovodi do bubanja i brzog zaboravljanja sadržaja). Mlađe polaznike često umara, dok adolescente i odrasle motiviše isključivo želja za savladavanjem gradiva. Želja je, po pravilu, vezana za upotrebu naučenog u praktične svrhe, ali ne dovodi do zadovoljstva prilikom učenja. Samim tim ometa proces trajnog skladištenja naučenog u dugoročnu memoriju, dovodi do pasivnosti mozga i bržeg zaboravljanja.

Učenje na pasivan način je „sredstvo koje dovodi do cilja“. Metod aktivnog učenja je cilj po sebi.

Budući da je metod aktivnog učenja proces, polaznici ga internalizuju i primenjuju prilikom svakog učenja novog sadržaja. Kada nauče kako se aktivno uči, to postaje njihova svojina koju koriste tokom celog života.

 Piše: Aleksandar Pejčić