Potpuna svesnost

Potpuna svesnost je stanje koje je usko vezano za sreću. Primenjena pozitivna psihologija propagira vežbanje majndfulnesa, svesne meditacije i vraćanje sadašnjem trenutku, što češće i što posvećenije. Iako je potpuna svesnost neodrživa u svim situacijama, vežbom možemo da se istreniramo da često zaista živimo u sadašnjem trenutku.

Dženet Rejnvoter, geštalt psihoterapeutkinja piše – „Dozvolite mi da predložim drugačiju predstavu o vremenu: ovaj trenutak, ova stotinka sekunde, jedino je što postoji. Prošlost se odigrala, budućnost se zamišlja. Dok ste pročitali ovu rečenicu, nekoliko stotinki sekunde je prošlo. Zamislite da se svake stotinke sekunde čitav svet i sve što je na njemu stvara iznova i da biste vi, kada biste bili dovoljno pažljivi, mogli da posmatrate to stvaranje, pa čak i učestvujete u njemu.“

Svesnost se može podeliti u tri grube kategorije:

1. Moždani žamor – mišljenje, prosuđivanje, planiranje, prisećanje, predviđanje, raščlanjivanje – što za većinu ljudi ispunjava veći deo vremena.
2. Čulna svesnost – obaveštenje koje stiže spolja do vas, preko vaših čula – vida, suha, dodira, ukusa, mirisa…
3. Telesna svesnost – poruke koje vam stižu iz mišića, zglobova, stomaka, creva, polnih organa itd

Čulna svesnost je najčešće povezana s majndfulnesom, meditacijom i pomaže nam da isključimo mišljenje i da se zaista vratimo u sadašnji trenutak koji doživljavamo putem svih naših čula – da zaista budemo u „sada i ovde“. Telesna svesnost takođe igra važnu ulogu u majndfulnesu. No, preko čulne svesnosti, mi angažujemo naše kanale za iskustveno opažanje sadašnjosti koja se dešava izvan nas – te nas ona zaista dovodi do punog doživljaja sveta u sadašnjem vremenu. Setimo se da je sreća uvek sada i ovde i da se postiže neosuđujućim opažanjem sadašnjeg trenutka.

Ljudi najčešće sebe ćine nesrećnima kada previše žale za prošlim iskustvima, ljubavima, događajima koje nisu preboleli, ili kada previše brinu o budućnosti. Najveći broj ljudi najmanje živi u sadašnjosti – što dakle znači, da najveći broj ljudi veoma često propušta život.

Dženet Rejnvoter kaže da mnogi ljudi dolaze na psihoterapiju sa žalbom da nemaju sreće i traže recept za postizanje radosti. Moje mišljenje je da je traganje za srećom jalovo. Sreća je nešto što doživljavate sada – i umetnost i sposobnost je to shvatiti.

Duško Radović kaže sličnu stvar „Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva, i mnogi ne umeju da je nađu.“

Za Dženet Rejnvoter sreća je „ …uviđanje koliko sveobuhvatno, koncentrisano sam uključena u neku aktivnost, uz isljučenje svih ostalih. A razume se, čim sam to uvidela, već sam prekinula svoj doživljaj, što znači da je vrhunac sreće bio za mnom. Život je reka koju ne možete zaustaviti da biste ispitali njen sastav. Kada jednom saznate kvalitet jednog momenta, on je već prošao i uključili ste mišljenje, prosuđivanje – mozak u priču.“

Svesnost je karakteristika koja razlikuje ljudsku vrstu od svih drugih. Svesnost je potencijal za velike životne transformacije i važna učenja.

Ako se nadovežemo na prethodni citat Dženet Rejnvoter, uviđamo da je potpuna svesnost usko vezana za punu uključenost, koncentrisanost na ono čime se bavimo, bez razmišljanja o tome. Preveliki broj ljudi živi “u svojim glavama”, prevelika važnost se daje mišljenju, prosuđivanju – posebno u eri u kojoj je znanje roba koja se najbolje prodaje.

To je, nažalost, dovelo do sve manje posvećenih trenutaka, mirnih momenata u kojima zaista pažljivo bivamo u sadašnjem trenutku.

Preveliki fokus na mišljenje je doveo i do udaljavanja od tela, a ne samo osećanja. Dodatno, budući da najveći broj ljudi najviše vremena tokom dana provede misleći, sudeći, planirajući… misli često bivaju predimenzionirane, daje im se veća važnost nego što im pripada – ljudi ih tretiraju kao opasnosti, realnost – a ne kao ono što jesu – puki misaoni procesi. Dajući preveliki značaj razmišljanju, ljudi sebe najčešće dovode do pojačanog stresa.

Potpuna svesnost podrazumeva distancu od mislećeg dela i puno posmatranje procesa koji se u nama i oko nas dešavaju, nepristrasno, bez suđenja, bez upetljavanja u njih.

S takve distance, mi postižemo mir i blagostanje. Potpuna svesnost dovodi do pozitivnijih emocija, umanjenja stresa, ali i blagotvornog uticaja na naše fizičko zdravlje. Mada ljudi koji dugo i posvećeno meditiraju čine više dobra svom psihofizičkom stanju, čak i kratke meditacije od deset-dvadeset minuta dnevno, znatno utiču na poboljšanje kvaliteta života.

Aleksandar Pejčić