Prevazilaženje anksioznosti
Prevazilaženje anksioznosti je, kod najvećeg broja ljudi, postupak koji se sprovodi brzo, ali uz dosta vežbe. Anksioznost nije poremećaj, niti patološko stanje, ona je vrsta nezdrave emocije, koju svi ponekada osećamo.
Prevazilaženje anksioznosti se može posmatrati kao trening za zdrav, neanksiozan pogled na svet. Budući da je u pitanju trening, prevazilaženje anksioznosti se ne mora tretirati psihoterapijski, niti psihijatrijski. Anksioznost ni ne možemo prevazići korišćenjem lekova koje prepisuju psihijatri. Lekovi ne mogu da “izleče” emocije, mogu da umanje njihov intenzitet. Pošto anksioznost jeste emocija, ona ni ne treba da se sedira lekom. Prevazilaženje anksioznosti znači učenje vladanja njome i pretvaranja je u zdraviju emociju, koju zovemo blagom brigom ili tremom.
Svima koji doživljavaju ovu nezdravu emociju, od koristi bi bilo da razumeju da se ona javlja kod svih ljudi na svetu. Kod nekih manje, kod nekih više, ali svako je bar ponekad povodom nečega osetio anksioznost. Iz tog je razloga potpuno prevazilaženje anksioznosti nemoguća misija i neostvariv cilj.
Uz lajf koučing procedure ostvarivo je ono prevazilaženje anksioznosti koja ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti, dovodi osobu do toga da joj se vrti u glavi, da oseća mučninu, da želi da “pobegne od svega”, da se plaši za svoje zdravlje i život. Ako na prevazilaženje anksioznosti gledamo kao na promenu načina na koji tumačimo buduće neizvesne događaje, onda je sasvim moguće da naučimo da sebe ne činimo anksioznim. Takođe, trening koji se odnosi na prevazilaženje anksioznosti je najintenzivniji onda kada ljudi postaju anksiozni oko toga što su anksiozni, pa sebe dovode do panike. Međutim, ni panika se ne leči lekovima i ni na nju ne gledamo kao na poremećaj. Neprijatna je, ljudi je se jako plaše i teško je podnose, ali od nje niko nije umro, a nijedan lek je nije izlečio. Lekovi smanjuju doživljaj straha i na njih se navikavamo. Trening za prevazilaženje anksioznosti nas uči kako da se suočimo sa strahom i da ga savladamo.
Trening za prevazilaženje anksioznosti je organizovan oko učenja kako da se ne plašimo ove emocije. Ona će se ponekada javiti, ali mi je mislima možemo zaustaviti, preusmeriti i kontrolisati. Kada naučimo misaone tehnike za zaustavljanje anksioznosti, ovladali smo njome. Anksioznost je javlja kada mislimo da će se nešto neizvesno ili strašno desiti, a mi nad tim nećemo imati kontrolu. Ona je reakcija na očekivanje nekakve pretnje. Pošto je anksioznost osećanje koje je posledica našeg mišljenja, promenom misli započinjemo trening za prevazilaženje anksioznosti.
Mnogi ljudi pišu po blogovima da su anksiozni godinama i da im ništa ne pomaže. Time plaše pojedince koji po prvi put osete
anksioznost i pretražuju internet kako bi razumeli šta im se dešava. Anksioznost zaista jeste jako neprijatna i broji mnoge simptome koji izgledaju kao da je fizičko zdravlje ugroženo. Nekima jako lupa srce, znoje se dlanovi, svet im izgleda nerealno, imaju “knedlu u grlu”, misle da će se onesvestiti… Dovoljno je, ipak, da prepoznamo da sve ove reakcije doživljavamo i kada se uplašimo. Anksioznost i jeste vrsta straha. Razlika je u tome što je strah posledica realne opasnosti, a anksioznost nastaje kao slutnja da će se nešto kobno dogoditi. Dakle, kada smo anksiozni, u našem se telu dešavaju isti procesi kao i kada smo uplašeni. Anksioznost je samo nezdravo osećanje. Neprijatno i nepoželjno osećanje, ali osećanje kojim učimo da vladamo promenom misli koje ga stvaraju.
Prevazilaženje anksioznosti se postiže u dva koraka. Prvenstveno, promenimo misli koje stvaraju anksioznost, a zatim se suočimo sa situacijom u kojoj osećamo anksioznost. Drugi korak predstavlja trening i zato prevazilaženje anksioznosti i smatramo treningom životnih veština. Lajf koučing procedura za prevazilaženje anksioznosti je trening suočavanja sa strahovima sve dok se ne rasplašimo. Tehnike izlaganja su najbrže koučing tehnike za prevazilaženje anksioznosti. To su tehnike promene ponašanja koje daju najbrže rezultate.
Ništa nije tako strašno kada se s time dovoljan broj puta suočimo.
Piše: Aleksandar Pejčić