Simptomi depresije
Simptomi depresije i tugovanja se značajno razlikuju, budući da je depresija okarakterisana kao psihička bolest, dok je tugovanje normalna emocija koja se javlja kao posledica gubitka.
Simptomi depresije i tugovanja se razlikuju i kvalitativno i kvantitativno. Dakle u pitanju su dve razdvojene i sasvim različite emocije. Ono što ih spaja je inicijalni događaj koji pokreće niz procesa, od kojih se jedni odnose na depresivno osećanje, a drugi na tugovanje. Taj inicijalni događaj predstavlja gubitak. Reakcija na gubitak nama drage osobe, drugog bića ili funkcije, dovodi do tumačenja tog događaja. Prema REBT-u, koji je pozajmio Epiktetovu misao da “ljudi nisu uznemireni događajima, već načinima na koji ih tumače”, od razlike u tumačenju gubitka, nastaju različiti simptomi depresije i tugovanja.
Simptomi depresije i tugovanja se razlikuju, u procesu, na isti način na koji se razlikuju simptomi bilo koje druge nezdrave i zdrave emocije. S obzirom na to da su ovi koraci univerzalni i dovode do pretvaranje nezdravih osećanja u zdrava, možemo reći da su esencija REBT life coaching-a. Verujem da bi svakome ko se muči sa simptomima depresivnih osećanja, bilo od pomoći učenje ovih koraka.
Simptomi depresije i tugovanja, dakle, predstavljaju sam kraj lančane reakcije na gubitak. Simptomi se uvek javljaju na kraju. Početak je, rekli smo, isti. Dogodio nam se značajan gubitak. Prva razlika je ona koja se odnosi na tumačenje tog gubitka. Simtomi depresije nastaju kao posledica iracionalnog razmišljanja o gubitku, dok simptomi normalne tuge nastaju kao posledica racionalnog tumačenja gubitka.
Iracionalne misli se odnose na zahtev da se gubitak nije ni dogodio, na odbijanje žala, dakle na odbijanje realnosti povodom gubitka. Zatim, neretko na užasavanje u intervalima svesnosti o gubitku i na doživljaj da mi to nikada nećemo preboleti ili da nećemo, bez toga što smo izgubili, biti više ista osoba. Simptomi depresije, tačnije depresivnog osećanja, ukazuju na težnju da poreknemo realnost (da se gubitak dogodio), da se fokusiramo na negativno, obezvredimo i sebe i svet i činimo mnoge misaone greške tj. kognitivne distorzije realnosti, sve dok ne dođemo do simptoma depresije koji su opisani u psihijatrijskim priručnicima.
Simptomi depresije iz psihijatrijskih priručnika su posledica iracionalnog tumačenja gubitka. Najčešće opisivani simptomi depresije su:
– Učestalo sniženo raspoloženje i strepnja (u konstantnom trajanju od dve nedelje)
– Osećaj beznadežnosti
– Osećanje krivice
– Poremećaj apetita i ishrane (simptomi depresije se mogu manifestovati kao povećan ili snižen apetit, od prejedanja do, gotovo potpunog, prekida želje za hranom)
– Smanjena fizička aktivnost (kao posledica ideje da ništa nema smisla i da ništa ne donosi zadovoljstvo. Takođe, kao posledica naučene bespomoćnosti – što dovodi do začaranog kruga i sve većeg zatvaranja u sebe)
– Nesanica i buđenje u zoru (simptomi depresije kod mnogih ljudi pokazuju jaku sličnost u vezi s buđenjem. Najveći broj njih se žali da se budi u četiri ili pet ujutru. Mada, jedan broj ljudi koji se osećaju depresivno, zapravo, beži u san i spava znatno duže nego pre osećanja depresivnosti)
– Razmišljanje o samoubistvu (prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije, pokušaj samoubistva usled depresivne epizode je na drugom mestu liste svih pokušaja samoubistava)
– Smanjena seksualna želja (posledica je opšte smanjene životne energije i gubljenja smisla).
Simptomi tugovanja su, s druge strane, korisna i poželjna reakcija na gubitak. Kada izgubimo nekog ili nešto do koga/čega nam je stalo, logično je i realno da ćemo biti tužni. Simptomi tugovanja se odnose na preboljevanje. Ono nastaje kao posledica priznavanja gubitka i suočavanja s njim. Logično, suočavanje s gubitkom je praćeno osećanjem tuge. Poznato je, međutim, da je rad tuge koristan po osobu koja je izgubila nešto što je volela.
U zavisnosti od jačine vezanosti za izgubljeni objekat, tuga može biti više ili manje intenzivna. Međutim, prema kvalitetu, simptomi depresije se jasno razlikuju od simptoma tuge. Tužna osoba se kroz proces tugovanja, zapravo, razvija. Iz tuge izlazi jača. Nema tendenciju da razmišlja na crno-beli način, niti da se povlači od sveta. Zapravo, traži socijalnu podršku i okružuje se ljudima koji joj pomažu da prevaziđe tugu. Osećaj krivice izostaje. Tužna osoba se može kajati oko pojedinih propusta, međutim, prevashodno je fokusirana na načine prevazilaženja svoje tuge i uspostavljanja pređašnjeg normalnog funkcionisanja.
Lajf koučing seanse se sprovode sa osobama koje se nalaze u blažoj depresivnoj epizodi i pomažu im da depresivnost pretvore u normalno tugovanje, kako bi, potom, prevazišli tugu i vratili se pređašnjem životu.
Simptomi depresije koji ukazuju na tešku depresivnu epizodu, nisu predmet lajf koučing seansi. Takve osobe, uglavnom, odlaze na psihoterapiju. Međutim, simptomi depresije su u najvećem broju slučajeva simptomi koji ukazuju na blažu depresivnu epizodu. Mnogi danas mešaju depresiju (kao bolest) s depresivnošću (nezdravim osećanjem). Činjenica je da znatno veći broj ljudi oseća depresivnost, a ne boluje od kliničke depresije. Simptomi depresije, koje sam prethodno opisao, simptomi su u kojima se ti ljudi mogu pronaći. Ipak, pitanje je intenziteta u kojem su oni prisutni. Iako je svakome njegova muka najteža, goreopisani simptomi depresije, najčešće ukazuju na osećanje depresivnosti. Kada na lajf koučing seansu dođe osoba sa osećanjem depresivnosti, procedure za pretvaranje nezdrave emocije u zdravu tugu i, potom, prevazilaženje tuge i vraćanje životnog zadovoljstva, sprovode se na strukturisan, jasan i fokusiran način.
Simptomi depresije, rečeno je, najčešće su simptomi depresivnosti. Depresivnost se “leči” uz pomoć prethodno pomenutih koraka za pretvaranje svake nezdrave emocije u zdravu. Ti koraci podrazumevaju prepoznavanje iracionalnih, njihovu promenu u racionalne misli i vežbe uz pomoć kojih simptomi depresije (zapravo, depresivnosti) nestaju.
Vežbe se sprovode uz pomoć life coach-a sve dok osoba ne bude spremna da im se samostalno posveti. Vežbanje promene mišljenja i učenje kako da gledamo celovitu sliku, budemo zahvalni na tome šta imamo (umesto depresivni oko toga što smo izgubili), fokusiranje na pozitivne aspekte života, tačke su koje podižu životnu energiju i dovode do toga da se simptomi depresije (depresivnosti) značajno umanje. Vežbe pravilnog disanja, relaksacije i kontakta s telom, utiču na fiziološke procese, povećavaju zadovoljstvo životom, ubrzavaju rad tuge i utiču na to da simptomi depresije isčeznu.
Uz sve ove vežbe, osoba uči osnovne principe pozitivne psihologije i fokusiranja na pozitivne aspekte života. Kada samoinicijativno potraži socijalnu podršku i vrati se među ljude, simptomi depresije su, takoreći, nestali. Kada do te tačke dođe, osoba je svesna sopstvenog poboljšanja, kao i da je sama za sebe učinila da do poboljšanja dođe. Samim tim, o kraju lajf koučing seansi, odlučuje pojedinac čija je svesnost uvećana, a vitalni kapaciteti jaki. Svesnost osobe da joj pomoć kouča nije više potrebna, krajni je pokazatelj da su simptomi depresije prevaziđeni.
Autor: Aleksandar Pejčić