Trening Primenjene pozitivne psihologije baziran je na kursu The Science of Happiness koji je jedan od najpopularnijih jednosemestralnih kurseva na univerzitetu Berkli.

U ovoj verziji kurs će biti spojen sa elementima OLI koučing metoda sa kojim ima veliki broj zajedničkih tačaka. Tema kursa je vezana za to šta zapravo znači i kako se postiže srećan i smislen život. Svaki segment u njemu potkrepljen je naučnim dokazima koji ispunjavaju uslove validnog naučnog eksperimenta. Polaznici će biti upoznati sa mnoštvom dokaza i vrlo konkretnih i praktičnih vežbi koje spadaju u domen pozitivne psihologije. Ključno stanovište ovoga kursa je da je prava sreća neraskidivo povezana sa posedovanjem autentičnih i smislenih društvenih veza, kao i sa potrebom da doprinosimo nečemu većem od nas samih – višem cilju (greater good na engleskom). Polaznicima će biti prezentovana istraživanja iz oblasti socijalne, razvojne i evolutivne psihologije, kao i nekih drugih oblasti.
Trening će polaznicima ponuditi praktične strategije o postizanju i održavanju sopstvene sreće, uključujući i nedeljne aktivnosti koji razvijaju društvenu i emotivnu dobrobit, kao i mogućnost da prate svoj napredak tokom kursa.

Glavni ciljevi

Po završetku treninga, polaznici će biti u stanju da:

• Definišu sreću na način koji je u skladu sa naučnim dokazima;
• Identifikuju ključne psihološke, socijalne i biološke faktore koji su povezani sa srećom;
• Razumeju vezu između sreće, povezanosti sa ljudima i prosocijalnih tipova ponašanja kao što su saosećanje, altruizam i zahvalnost;
• Objasne zašto praktikovanje različitih vidova aktivnosti može da poveća sreću;
• Primene lekcije iz pozitivne i socijalne psihologije na svoj privatni i profesionalni život i time ih bolje razumeju;
• Praktikuju naučno dokazane tehnike za podizanje sopstvenog nivoa sreće.

Program treninga

I modul

• Uvodna vežba za upoznavanje i uspostavljanje pozitivne grupne i radne atmosfere;
• Šta je sreća? Definicije pojma kroz istoriju iz filozofske i naučne perspektive;
• Zbog čega je sreća bitna? Na koji način sreća utiče na naš svakodnevni život?;
• Uživanje kao jedan od vidova sreće;
• Osnovni pojmovi vezani za sreću;
• Pesimizam, mitovi i druga neutemeljena viđenja sreće;
• Vežba 1: Tri dobre stvari;
• Upoznavanje s OLI metodom i bazičnim emocionalnim kompetencijama kao osnovnim preduslovima za postizanje sreće, dobrobiti, optimizma, zahvalnosti, psihološke rezilijentnosti i zrele ljubavi;
• Celovitost i konstantnost objekta kao nužni preduslovi za razvoj optimističnog stava prema životu.

II modul

• Sreća i društvena povezanost;
• Zašto društvene veze podstrekuju sreću?;
• Naučni dokazi da smo predodređeni da se povezujemo;
• Partnerske veze, porodica i prijatelji;
• Nauka saosećanja;
• Vežba 2: Aktivno slušanje;
• Konstantnost objekta kao preduslov mogućnosti saosećanja.

III modul

• Saosećanje, ljubaznost i sreća;
• Šta i kako u saosećanju;
• Ljubaznost-sreća krug;
• Saosećanje i ljubaznost: izazovi;
• Značaj srdačnosti;
• Vežba 3: Nasumični gestovi ljubaznosti;
• Inicijativa – kao najzrelija emocionalna kompetencija i preduslov uzajamnosti – predstavlja uslov za razvijen kapacitet za saosećanja, ljubaznost i srdačnost. Tek kada se dostigne stepen na kojem osoba postaje sposobna za uzajamne međuljudske odnose, može u punom opsegu doživljavati ljubav prema ljudima, te samim tim i ljubaznost i srdačnost.

IV modul

• Saradnja i sreća;
• Pomirenje;
• Nauka opraštanja;
• Građenje poverenja;
• Vežba 4: Osam osnovnih elemenata opraštanja;
• Konstantnost objekta je preduslov poverenja i mogućnosti zrelog opraštanja;
• Na tu sposobnost se naslanja naredna bazična emocionalna kompetencija – tolerancija na frustraciju – nazvana imunitetom psihe, koja nam omogućava da nas ne frustriraju previše nesavršenosti drugih, sveta i sopstvene i da zaista i dođemo do želje za oproštajem.
• Tolerancija na ambivalenciju – usmerivač psihe – predstavlja sposobnost koja nam omogućava da presečemo i odlučimo – da se ne vodimo kontraveštinama, već razvojno izazovnim i primerenim zadacima. U kontekstu ove celine, bavićemo se tolerancijom na ambivalenciju kao preduslovom zrelih odluka da se mirimo i praštamo.

V modul

• Pažnja i sreća;
• Šta je majndfulnes?;
• Dobrobiti majndfulnesa za psihu, mozak i telo;
• Svakodnevna primena majndfulnesa;
• Vežba 5: Majndfulnes niz (Disanje i Šetnja);
• Neutralizacija i mentalizacija su primarne emocionalne kompetencije umnogome povezane s takozvanom svesnom meditacijom, odnosno – majndfulnesom. Mada su mentalizacija i neutralizacija širi pojmovi od majndfulnesa, bavićemo se njihovom povezanošću i vežbama za razvoj kompetencija koje će nam omogućiti da budemo u sada i ovde, u sadašnjem trenutku.

VI modul

• Viđenje sebe i sveta;
• Toksične misli vs. treniranje uma za sreću;
• Saosećanje prema sebi: put ka pomirenju i sreći;
• Nalaženje flow-a;
• Postizanje ciljeva ka sreći;
• Vežba 6: Pismo najboljem sebi;
• Toksične misli su umnogome povezane sa oslabljenom tolerancijom na frustraciju. Bavićemo se vežbama za jačanje tolerancije na frustraciju i otklanjanje intruzivnih i toksičnih misli;
• Bavićemo se jačanjem volje –  motora psihe, emocionalne kompetencije koju je neophodno razviti za ostvarenje ciljeve.

VII modul

• Zahvalnost i sreća;
• Psihološki benefiti zahvalnosti;
• Fizički i društveni benefiti zahvalnosti;
• Prepreke zahvalnosti;
• Gajenje zahvalnosti;
• Vežba 7: Dnevnik zahvalnosti;
• Povezaćemo značaj konstantnosti objekta, tolerancije na frustraciju i ambivalenciju, volje i incijative za pun doživljaj zahvalnosti i sreće.

VIII modul

• Zadivljenost, čuđenje i lepota;
• Smeh i igra;
• Vaš narativ sreće;
• Vežba 8: Pisanje i zadivljenosti;
• Povezaćemo značaj svih bazičnih emocionalnih kompetencija u OLI metodu, s posebnim akcentom na celovitost objekta kao preduslov mogućnosti oduševljenja, čuđenja i istinskog doživljaja lepote bez ekstremnih i crno-belih emocija. Počev od celovitosti, ostale emocionalne kompetencije daju značajan doprinos mogućnosti da uživamo u lepoti, da se igramo i doživljavamo istinsku sreću.

XIX modul

• Teorijski koncepti duševnog mira;
• Veza između duševnog mira i psihodinamkog pojma konstantost objekta, kao psihološke i emotivne stabilnosti;
• Vežbe za postizanje mira;
• Veza između sreće, euforije i mira;
• Najčešći razlozi za javljanje nemira i načini prevazilaženja nemira;
• Mir kao fleksibilnost, okosnica mentalnog zdravlja i blagostanja.