Zablude o koučingu i pozitivnoj psihologiji

Ljudi s razlogom zaziru od popularnih instant rešenja i tehnika za postizanje sreće. Mnoge od njih nude brze i lake načine za “popravljanje” života i zavijene su u šarene laže koje obećavaju brz boljitak i dugoročne dobiti. U praksi to zaista nije tako.

Ljudi koji imaju psihičke probleme, krize ili poteškoće, imaju i razloge iz kojih su te nelagode nastale. Ako je nekakvo nepovoljno psihičko stanje duže vreme prisutno u našem životu, to je pokazatelj toga da je i razlog za to stanje i dalje prisutan i da ono neće samo od sebe da nestane, sve dok se i tim razlogom ne pozabavimo. Skoro po pravilu instant rešenje ne pomaže, jer problemi i nisu nastali nasumično i bez razloga.
Ideje o tome da ćemo biti srećni ako razmišljamo na pozitivan način su neodržive. To već i nije novost. O tome se dosta piše i sve je više ljudi koji su probali da se na brze načine oslobode teškoća, pa su uvideli da to ne ide tako lako.
Međutim, nisu svi metodi pozitivne psihologije i lajf koučinga usmereni na instant rešenja i na nuđenje čarobnih recepata za oslobođenje od briga i patnje.
Primenjena pozitivna psihologija je grana psihološke nauke koja se decinijama bavi istraživanjem ljudske sreće. Postizanje sreće i optimizacija ljudskog zadovoljstva su ciljevi lajf koučinga. U toj tački se primenjena pozitivna psihologija i lajf koučing poklapaju. Na koji način će, međutim, lajf kouč ili praktičar primenje pozitivne psihologije da priđe svom zadatku i klijentu koji želi da poveća zadovoljstvo svojim životom, i dalje je, nažalost, proizvoljno. Budući da ne postoji zakon o koučingu, kao ni jasno definisani kriterijumi ko će se i na koji način njime baviti, ljudi opravdano često zaziru od lajf koučing pomoći.
Postoji nekoliko pogrešnih uverenja o načinu delovanja pomoći ove vrste na koje bi valjalo da obratite pažnju.
Osnovne među njima su sledeće:
– Ako mislimo pozitivno, osećaćemo se dobro. To je netačno iz više razloga od kojih su neki sledeći: ne treba uvek da mislimo pozitivno, nego racionalno. Racionalno mišljenje nam omogućava da budemo u kontaktu s realnošću, a ona nije uvek pozitivna. Ne može svako i uvek da misli pozitivno. Ponekada blokade u ličnosti i problemi s kojima se osoba bori zahtevaju razumevanju i proživljavanje, a ne distrakciju i fokusiranje na pozitivno. Nije korisno da uvek mislite pozitivno, jer na taj način gubite celovitu sliku o sebi, drugima i svetu. Najzad, pozitivno razmišljanje i nije uvek pozitivno, jer maskira deo kompleksnosti situacija, misli, osećanja povodom kojih doživljavamo problem.
– Ako se bavimo psihološkim tehnikama i vežbama za povećanje dobrobiti, sigurno će nam biti bolje. I ovo je netačno iz više razloga. Tehnike i vežbe za povećanje dobrobiti dolaze na red onda kada raščistimo sa svim dubljim problemima. Ako pokušamo da ih primenjujemo na silu onda kada za njih nije vreme, moći ćemo da maskiramo problem ili se razočaramo jer neće biti delotvorne.
– Ako budemo više znali o psihologiji, psihološkim procesima i problemima, naučićemo kako da sebi pomognemo. I ova tvrdnja je netačna iz mnogo razloga, od kojih je osnovni taj da ponekada ne možemo sami sebi da pomognemo. Da možemo, koučing, psihoterapija i savetovanje ne bi ni postojali. Znanje nije to koje nam pomaže u pshološkoj dobrobiti, već je naša lična istina ta koja nas oslobađa, čini skladnijim i srećnijim. Znanje je često i način da zamaskiramo tu istinu nekakvim opštim mestima, tvrdnjama koje su u proseku primenljive na većinu ljudi, ali uopšte ne moraju biti tačne u našem i vrlo ličnom iskustvu. Znanje ne oslobađa. Oslobađa istina.
– Negativna osećanja treba da uklonimo iz svog života i da naučimo kako da uglavnom budemo srećni. Ova tvrdnja je takođe netačna, jer su negativna i neprijatna osećanja ponekad zdrava, korisna i jedina koja nam obezbeđuju da postanemo srećni kada ih proradimo. Trajna sreća ne postoji. Ono što umesto tog iracionalnog cilja možemo da razvijamo je racionalno optimističan stav prema životu. Takav stav bi obuhvatao ideje da može da nam bude bolje, ali da je za boljitak potreban i trud i napor i da šarenolikost osećanja u našim životima postoji s razlogom. Ne možemo pošto-poto biti srećni. Ne treba i ne valja da tome težimo. Ako baš uporno tome težimo, možda ćemo uspeti da na silu iskrivimo odnos prema realnosti i na foru “kupimo” malo euforije ili idealizacije, ali to će nas prilično koštati. Negativna osećanja su deo naših života i, ako hoćemo da prevashodno budemo srećni, moramo da ih prihvatimo, razumemo i proradimo.
– Treba težiti tome da nam život bude stalno ugodan i sve neprijatnosti treba da odbacimo, iskorenimo iz naših života. I ova tvrdnja je pogrešna i može voditi većim patnjama nego dobrobitima u životu. Neugodnosti i nelagode su neizbežni aspekti života. Frustracije naših želja nam i omogućavaju da uživamo u ostvarenim željama. Stalna ugodnost i lagodnost življenja nas sprečava da se razvijamo i ne donosi zadovoljstvo, već suprotno – generalno nezadovoljstvo, nemotivisanost i nepreduzimljivost. Ljudi koji imaju stalno ugodne živote, bez frustracija, osećaju se prilično nezadovoljno.
– Mora da postoji način da mi brzo bude dobro i da stanje dobrobiti bude trajno. Oba dela ove tvrdnje su najčešće netačna. Iako svi želimo da se osećamo zadovoljno, za to nam je potreban trud. Brza zadovoljstva su najčešće autodestruktivna, a ona prava zadovoljstva zahtevaju ulaganja i posvećenost. Najzad, kada se uložimo i posvetimo radu na svom blagostanju, jasno je da ćemo sporadično doživljavati i padove. Kada ih ne bi bilo, ni blagostanje ne bi bilo blagostanje, već pre svakodnevica. Padovi su nam potrebni da bismo zaista uživali u usponima koje sa strpljenjem gradimo i u koje ulažemo.

Kada se osvrnemo na osporavanje zabluda u vezi s koučingom i pozitivnom psihologijom, ostaje nam jedan valjan, ali možda ne baš željen zaključak – na mentalnom zdravlju treba raditi. Neophodno je da se svojoj ličnosti posvetimo da ulažemo u svoju dobrobit, da budemo spremni da se součimo s nelagodama i da odustanemo od neodržive ideje o tome da ćemo negde, nekako, nekada pronaći trajnu sreću. Ako uspemo da se pomirimo s ovim činjenicama, lakše ćemo pronaći volju da se sebi, svojim ciljevima i dugoročnoj dobrobiti zaista i posvetimo.

Aleksandar Pejčić